Pozorje je završeno, živelo Pozorište!
Sterijino pozorje je pored svih nedaća koje su se nadvijale nad njim, do pred sam početak, uspešno prevalilo još jednu deonicu na trnovitom putu i prošlo furioznim tempom, na zeleno, raskrsnicu br. 66, uprkos silnim ograničenjima, rupama na putu, teatarskim i inim problemima. Iako su skeptici bili uvereni da će magični broj 66. uzeti svoj danak, ono šte se činilo nemogućim, preambicioznim, neostvarljivim… Pozorje je održano na najbolji mogući način. Iako nekime može zvučati pristrasno i preterano, mora se odati dužna čast,čest i poštovanje neverovatnoj energiji, trudu, radu i zalaganju maloj grupi ljudi koja čini organizacioni deo ove respektabilne institucije na čelu sa dr Miroslavom Mikijem Radonjićem koji su učinili sve, i mnogo više, da se u Novom Sadu od 18-26. juna 2021. održi najveći teatarski događaj na Evropskom tlu u poslednjih godinuipo dana. Izgleda da silna ograničenja proistekla iz zastrašujuće pandemije COVID-19 nisu bila dovoljna nego je tokom trajanja festivala čitav region zahvatila paklena vrućina. Da stvari budu gore, poznato je da je u zgradi Srpskog narodnog pozorišta, jedne od najznačajnijih srpskih pozorišnih kuća, klimatizacija očajna a klima uređaji na izdisaju, što je dodatno podgrevalo paklenu atmosferu. Ako tome dodamo, već mitologijsko, nerazumevanje urbanista i ostalih komunalnih bogova srpske Atine koji preko tri meseca uređuju Pozorišni trg, zgrada SNP-a, ograđena rešetkastom žicom je više ličila na logor nego na hram boginje Talije, u kojoj se dešava međunarodno poznata i priznata pozorišna manifestacija. Toliko o odnosu čelnika „prestonice kulture“, prema institucijama koje se bave kulturom, a ne komercijalnim i marketinškim manifestacijama, mada se iste takođe finansiraju iz budžeta namenjenog kulturi i dobijaju višestruko veće iznose, ko razume shvatiće! Međutim ni sva Scila i Habrida nepovoljnih okolnosti nije uspela da spreči ogroman broj poklonika pozorišne umetnosti da pohrle u dušegupku SNP-a, pogotovo nakon informacije da je konačno dozvoljen normalan broj posetilaca što je implicitno uvećalo paklenu temperaturu na scenama i publici.
Iako je uobičajena izreka na ovim prostorima: Posle rata koplja u trnje, mislimo da je neophodno, hladne glave, rezimirati štoa se dešavalo na 66. Sterijinom pozorju, ukazati na nedoumice i probleme, pohvaliti što je bilo dobro, osvetliti događanja koja su ostala u senci, a bitni su za neka buduća, nadamo se još bolja izdanja.
Selektor, dr Milivoje Mlađenović je hrabro ponudio, kvalitativno, šarenoliku lepezu predstava, iz poznatih razloga, oskudne produkcije prethodne pozorišne sezone 2020/2021. Selekcijom su dominirale dramatizacije romana fokusiranih na traumatično nasleđe kojim su, na nesreću, oprhvani ovi naši prostori. Za razliku od prethodnih nekoliko Pozorja primetna je bila skromna konkurencija za nagradu koja se dodeljuje za savremeni dramski tekst, koju je ipak zasluženo dobila Olga Dimitrijević za „Radio Šabac“. Pažljiviji posmatrači ovog i nekoliko prethodnih izdanja Pozorja su uočili dva intrigantna trenda. Dok s jedne strane imamo, sada već hronično, odsustvo „velikih“ beogradskih kuća, JDP, Atelje 212, Zvezdara, Terazije, možemo reći i Narodno pozorište (poslednji nastup „Crastvo nebesko“ 2018.), prosek kvari Bitef teatar (sa nekoliko nagrađivanih predstava) i povremeno Beogradsko dramsko pozorište sa skromnim učinkom. Sa druge strane se primećuje sve veća zainteresovanost pozorišta iz regiona za Steriju tako da smo ove godine imali čak tri predstave u takmičarskoj selekciji koje dolaze iz kuća koja nisu iz Srbije (Rijeka, Banja Luka i Sarajevo). U međunarodnoj selekciji „Krugovi“ su nastupala pozorišta iz Hrvatske (Osijek, Zagreb) u ne baš sjajnim izdanjima, dok je nastup tuzlanskog pozorišta jedno od prijatnijih iznenađenja.
Moramo posebno da pohvalimo ovogodišnji žiri: Snežana Trišić,rediteljka (predsednica Žirija), Nataša Tapušković, glumica, Davor Špišić, dramski pisac, Darko Nedeljković, scenograf i Mihajlo Nestorović, glumac, koji je po mišljenju ogromne većine prisutnih, kompetentnih i inih poklonika pozorišne umetnosti , doneo hrabre ali ispravne odluke rukovodeći se poznatom Njegoševom: „Boj ne bije svijetlo oružije, već boj bije srce u junaka“. To što su faktički sve nagrade otišle u ruke stavralaca koji su u svoje predstave uložili znanje, kreativnost, „krv, znoj i suze“ nam može samo vratiti veru u čestitost pozorišne branše. To što uslovi i budžeti novopazarskog i subotičkih pozorišta, naravno šabačkog i sarajevskog, u kojima su završile sve nagrade nam dokazuje da članove žirija nije zasenila grandioznost već je pokazala neutemeljenost tvrdnji da se „njegovo veličanstvo“ tržište pojavljuje kao „iznenadna sila koja rešava sve“!
U to ime vas pozdravljamo i svi na svoje radne zadatke… do sledećeg 67. izdanja Sterijinog pozorja, sa poklikom: Pozorje je završeno, živelo Pozorište!