У уторак, 21. септембра, у гркокатоличкој цркви рођења Пресвете Богородице у Ђурђеву прослављена је црквена слава, Кирбај. Свечана Служба Божија је почела у 10 сати, а предводио ју је парох кулски о. Дамјан Кича. Такође, на служби су служили и о. Владимир Еделински Миколка, о. Алексеј Худак, о. Дарко Рац, о. Данил Задрепко и о. Борис Холошњај.
о. Владимир Еделински Миколка је у проповеди честитао свим присутним овај велики светац. У проповеди је нагласио због чега је Света Марија велика.
,,Са једне стране је мала, а са друге стране је јако велика. Можда би савремени човек рекао да то није велика ствар коју је урадила ова жена. Она је само пристала да преко ње Бог постане човек. Ако боље размислимо, она није знала на шта је пристала кад је прихватила речи архангела Гаврила за време Благовести. Она је одговорила ,,Нека ми буде како је Бог рекао”. Ова снага коју је Марија имала у себи и прихватила слово Божије била је понизност и због тога је она велика.”
На Служби Божијој певао је Црквени хор ,,Розанов” заједно са члановима овогодишње летње појачке школе у Ђурђеву. У пуној цркви, осим домаћина, било је верника из више наших места.
Захваљујући лепом времену, у Русинској улици, био је вашар са разонодом за све узрасте.
Преславени Кирбай у Дюрдьове
Вовторок, 21. септембра, у грекокатолїцкей церкви Рождества Пресвятей Богородици у Дюрдьове преславени Кирбай. Шветочна Служба Божа почала на 10 годзин, а предводзел ю парох кулянски о. Дамян Кича. Тиж так, на служби служели и о. Владимир Еделински Миколка, о. Алексей Гудак, о. Дарко Рац, о. Данил Задрепко и о. Борис Холошняй.
о. Владимир Еделински Миколка у казанї домашнїм повинчовал тото вельке швето. У казанї наглашел прецо Свята Мария велька.
,,З єдного боку є манда, а зоз другого боку є барз велька. Можебуц би сучасни чловек поведол яка велькосц тей жени, га вона лєм прилапела же би по нєй Бог постал чловек. Кед добре роздумаме, вона нє знала на цо пристала кед прилапйовала слова ангела Гавриїла под час Благовищеня. Вона лєм гварела: ,,Най ми будзе по словуб Божим“. Тота моц хтору Мария мала у себе и прилапела слово Боже була понїзносц и то тото по чим вона велька.“
На Служби Божей шпивал Церковни хор ,,Розанов“ вєдно зоз членами тогорочней лєтнєй дзияцкей школи у Дюрдьове. У полней церкви, окрем домашнїх, було вирних и зоз вецей наших местох.
Дзекуюци красней хвилї, у Рускей улїчки, була богата вашарска часц зоз розвагу за шицки возрости.