На дан оснивања Матице српске која слави 193 рођендан, у недељу, 16. фебруара 2020. на свечаној седници, уручена је овогодишња Змајева награда. Њен лауреат је Благоје Баковић и то за целокупан досадашњи песнички опус, као и за збирку изабраних и нових песама „Чун” и поему „Полен и част”. Ова најстарија књижевна награда додељује се од 1953. године у част славног нам Јована Јовановића Змаја.
Свечана седница почела је интонирањем химне Матице српске, као и одавањем почасти преминулим члановима у протеклу годину дана.
Потом је управник Матице српске Драган Станић прочитао шта је све од капиталних пројеката урађено у претходном периоду и уручио плакету председнику Покрајинске владе Игору Мировићу у знак захвалности за помоћ Матици српској.
Слово у част осам векова Номоканона (Законоправила, Крмчије) Светог Саве одржао је филолог др Виктор Савић са Института за српски језик САНУ из Београда.
Записник са седнице на којој је донета одлука о овогодишњем лауреату прочитао је председник жирија академик проф. др Јован Делић, а члан жирија Желидраг Никчевић образложио је зашто је жири донео овакву одлуку, истичући да Баковићев „поетски текст никада није само текст већ акустичко-егзистенцијално полазиште, доживљај и непоновљиви животни дар”.
Добитник Змајеве награде Благоје Баковић у својој беседи каже да је „по Змајевим песмама прво ходао, гледао их, ослушкивао, дисао и додиривао. Беше то у времену кад нисам знао слова, кад нисам знао да постоји моћ која те песме може да удахне у језик. Беше то прва и једина песма, нашег првог и јединог песника… Пишући о Светоме Сави, Ава Јустин каже да је овај свет Богојављење. Све Богојављење до Богојављења. Ластин реп је мало Богојављење, ластино око је веће Богојављење. Сунце и његова светлост је Богојављење, јер пројављује и објављује дело творца свих сунаца. На Богојављење човек, а поготово песник, одговара богослужењем. У тој богослужитељској улози и моћи Змајевог дара а на ползу језика кажем – надобијао сам се Змајевих награда… Хвала ти Матице српска што својим матичиним зујем повезујеш наша колена. Слава ти и хвала, Јоване Јовановићу Змају! Хвала мојој породици а нарочито унуцима Василију и Матији којима посвећујем ову радост њиховога и мога Змаја.”
Баковићеве стихове говорио је телевизијски и позоришни глумац Александар Дунић.
Свечаној седници и уручењу Змајеве награде присуствовали су представници Српске православне цркве, председник Покрајинске владе Игор Мировић, управници културних институција, књижевници, представници медија, љубитељи поезије и многи други.
Текст и фото: В. Раонић;