Посетили смо Народни музеј у Панчеву, импозантно здање на Тргу Краља Петра I, у згради Магистрата која је подигнута 1833. године. Народни музеј је основао доктор Борислав Јанкулов 1923. године. Настао из приватних збирки, а сада има одељења за етнологију, археологију, историју, историју уметности. Има своју сниматељску радионицу и библиотеку. У дворишту односно башти музеја се током летње сезоне одржавају изложбе и радионице за сликање и израду скулптура. У подрумском делу налази се некадашњи затвор где је немачка војска заробљавала припаднике Комунистичке партије.
Што се тиче сталне поставке видимо у витринама археолошке предмете Старчевачке културе пронађене на територији општине Панчево и околних села као што су Ковачица, Војловица. Почевши од млађег каменог доба, неолита, затим метално доба, антички период, средњи век.
Панчево је веома стари занатски град, између осталих познат је воскарско лецедерски занат а сачувани су интересантни калупи за израду медених колача. За разлику од данашњих били су јестиви, али имали су и магијско дејство и поклањали су се током верских празника. Свака занатска организација је имала славу коју је славила и тада би излазили на трг и овде видимо неколико застава које су их представљале. У одељку занатства је и веш машина добијена на поклон из Беча из 1933. године.
Следи део који представља кућу традиционалне градње у Панчеву, онако како је некада изгледала. Кревет је са извезеним чаршавом, ћилимом тканим на разбоју који је био неизоставни део сваке банатске куће. Ту је икона, славски колач, преслица, шкриња за девојачку гардеробу. Затим огњиште, наћве, корито за мешење хлеба, сито, корпа комловара за мале хлебове и посуђе са мотивима ручне израде.
Просторија везана за историју у витринама садржи предмете познатог Панчевца проте Васе Живковића, др Светислава Касапиновића и других. Лампе потичу из Пеште и Беча почетком двадесетог века. Ту су и слике Панчева из тог периода, које приказују Музеј, парк, централну пијацу, Народну башту. Видимо оригиналну заставу Српског војводства из 1848. године када је српска војска била под вођством Стевана Шупљикца. Застава је двострано извезена, са једне стране српски а са друге немачки симбол.
Портрете Ћирила и Методија и Драге и Васе Радосављевић насликао је Урош Предић, а посебно значајан експонат је свакако слика из 1895. године „Сеоба Срба“ Паје Јовановића. Ово је прва, оригинална верзија која је била намењена за Миленијумску изложбу у Будимпешти, али није била прихваћена од стране свештенства. Рам је временом конзервиран и рестауриран, али је слика оригинална. По свом значају овај музеј увелико превазилази локалне оквире тако да позивамо све који су у могућности да га посете.
За Грађански лист текст и фотографије: Ивана В.