У Недељу, 1. новембра 2020. године, поводом обележавања 60. годишњице од смрти др Изабел Хатон, Шкотске хероине Првог светског рата у Србији, организује се равничарење за децу и одрасле у околини Мошорина.
Стаза:
- Село Мошорин
- Храм Силаска Светог Духа на апостоле
- Храм Преноса Моштију Светог Оца Николаја
- Спомен обележје „Бунар“ подигнуто жртавама рације 1942
- Археолошко налазиште „Феудвар“
- Стубарлија
- Река Тиса
- Чарда „Речни Барон“
- Просторије Друштва Шајкаша „Вожд Ђорђе Стратимировић“ – Мошорин
Кружна пешачка стаза је дужине око 9 km. Почиње и завршава се у Мошорину.
ОРГАНИЗАЦИОНЕ НАПОМЕНЕ:
- Окупљање je испред храма Силаска Светог Духа на апостоле (Доња црква) у Мошорину између 10.45 и 10.55 часова.
- Полазак је у 11.00 часова.
- Представници организатора ће да присуствују Литургији у цркви.
- Ко још жели да присуствује Литургији, почетак је у 09.00 часова.
- Долазак сопственим превозом (аутом).
ОСТАЛЕ НАПОМЕНЕ:
- Понети у ранцу воду и храну
- Опрема: теренска одећа и обућа
- Свако учествује на сопствену одговорност
- Деца (од 5 до 15 година) на акцију иду у пратњи родитеља
- На равничарење можете позвати и ваше пријатеље
ПОВОД ЗА РАВНИЧАРСКУ АКЦИЈУ:
Равничарска акција се организује поводом обележавања 60. годишњице од смрти др Изабел Хатон, Шкотске хероине Првог светског рата у Србији.
У оквиру равничарске акције биће одржан краћи историјски час на ову тему.
Др Изабел Хатон (1887-1960) је била шкотски лекар из доба Првог светског рата. За своје заслуге награђена је Орденом белог орла. По њој је названа средња медицинска школа у Врању.
У лето 1918. је именована за главног болничког официра и прекомандована је у Врање. Дошла је са још 11 лекара и 40 медицинских сестара. Радила је на лечењу и војника, али и цивилног становништва. У граду су у то време харали пегави тифус и шпанска грозница.
Свој ратни ангажман је завршила на командној позицији као лекар у јединици стационираној у Београду 1920. године.
НЕКА ОД МЕСТА КОЈА ЋЕМО ПОСЕТИТИ:
- Село Мошорин: Мошорин се налази на северној страни Тителског брега, недалеко од реке Тисе. Од познатих Мошоринаца морамо поменути Светозара Милетића, великог политичара и родољуба, његовог брата Георгија, учитеља и књижевника, затим, Исидору Секулић, познату српску књижевницу и академика.
- Храм Силаска Светог Духа на апостоле: Потиче из 1738. године. Једнобродна грађевина са звоником складних димензија. Храм је 1798. године, осветио владика бачки Јован Јовановић. У оквиру црвеног дворишта налази се освештана чесма посвећена истакнутим Мошоринцима.
- Храм Преноса Моштију Светог Оца Николаја: подигнут је 1938.године, са наменом да буде женски манастир. Задужбинар манастира, протојереј-ставрофор Светозар Влашкалић, одликован орденом за националне заслуге Краљевине Југославије, имао је у плану и формирање женске школе у склопу манастирског комплекса. Ипак, године које су наступале донеле су велика страдања српском народу Шајкашке, чиме је заустављено велико протино прегнуће.
- Спомен обележје „Бунар“: подигнуто жртавама рације 1942
- Феудвар: је археолошки локалитет код Мошорина. У питању је утврђење градинског типа, на ободу Тителског брега. Настало је у средњем бронзаном добу и трајало до завршетка старијег гвозденог доба, до доласка Келта.
- Стубарлија: У току истраживања насеља на Феудвару 1987. године откривена је некропола на локалитету Стубарлија.
- Река Тиса: је најдужа притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена.
- Чарда ,,Речни барон“: основана у августу 2013.године, јесте чарда стварана са пуно љубави. Њен власник, Радош Ђукић, са својом супругом Маријом и двоје мале деце, живи и ради баш на самој чарди, смештеној покрај реке Тисе. Код нас се гости осећају као код куће, јер је на чарди права породична атмосфера.
- Просторије Друштва Шајкаша „Вожд Ђорђе Стратимировић“ – Мошорин: То је удружење Шајкаша, њихових потомака и потовалаца. Просторије се налазе у оквиру Културно просветног центра „Вожд“ – Мошорин.
НЕКОЛИКО САВЕТА ЗА РАВНИЧАРЕ ПОЧЕТНИКЕ:
- Пре поласка на стазу прикладно се обуците. Најбоље слојевито, у зависности од временских прилика.
- У случају најављене кише понети у ранцу суву пресвлаку и неку непромочиву јакну или пелерину (кишну кабаницу) за заштиту од могуће кише.
- Обућа мора бити удобна и разгажена. Пожељно планинарске ципеле или дубоке ципеле са рецкавим ђоном или патике са тврђим ђоном.
- На ногама нека су неке дубље чарапе.
- Пажљиво слушати упуства вође акције.
- На стази трудите се да вам је вођа туре увек у видном пољу.
- Добро је у ранцу имати шибицу (упаљач) и брицу.
Организатор: Планинарско – историјска секција удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад и Друштвo Шајкаша „Вожд Ђорђе Стратимировић“ – Мошорин