Слике Мире Ковачевић привлаче пажњу како својом естетиком тако и необичном техником којом су рађене. Наиме, винорели су сликани винима на папиру, а изгледају као црвенкасто љубичасти акварел. Мира је рођена у Земуну, дипломирала је сликарство на Академији лепих уметности у Београду, а живи и ради у Панчеву. Учествовала је на бројним групним изложбама и ликовним колонијама у Србији и окружењу и самостално излагала дванаест пута. Осим сликарством бави се и радом са талентованом децом у ликовним радионицама, костимографијом, а такође је и аутор неколико мурала.
Највећа инспирација за винске слике су јој жене, па су тако и најчешћи мотив на њеним радовима. Поред тога, видимо и призоре бербе из винограда и воћњака, као и Зворник, Панчево,Тоскану, Венецију, Беч. Ту је и једна посебна, Сарајево сликано црвеним винима и кафом са Башчаршије. Своје умеће презентује и на изузетним портретима. Сарађује са винаријама и винотекама, које имају њене винореле у понуди а такође су и многе етикете њено дело. Гостовала је у разним телевизијским емисијама а за наше читаоце рећи ће нешто више о овој специфичној сликарској техници.
Реците нам када сте и како дошли на идеју да сликате вином и колико је стара та техника?
Када се бавите сликарством јако је важно да осим самог квалитета радова имате и препознатљив стил, нешто што вас одваја од других и чини да будете другачији. Након десет година сликања веселих, идиличних и богатих колоритом слика којима сам приказивала разноразне мотиве виђене очима детета, дошло је до засићења и пожелела сам да нешто драстично мењам у свом раду. Идеја за сликање вином дошла је случајно, када сам дегустирајући херцеговачка вина одједном схватила: Сликаћу вином!
Техника винорел није ми била непозната, али никада се нисам у њој опробала. Од првог рада, има томе три године, па све до данас, непрестано учим о самој техници и све више је волим. Иако техника винорел датира још из времена ренесансе она није посебно позната, нити се њом бави много уметника. То није техника којој ће вас учити у уметничкој школи или факултету, већ је уметник сам, кроз рад упознаје. Такође, размена искустава са колегама са разних страна света који стварају у овој техници ми је драгоцена.
Шта се користи од материјала и која су вина најбоља. Да ли додајете нешто вину и са чиме још може да се слика, видели смо кафу на једном раду?
Винорел техника се ради искључиво вином. Многе моје колеге раде само једном врстом вина на једном раду, док ја волим да комбинујем различите сорте, јер тако на раду имам богатији колорит. Потребно је упознати вина на папиру јер умеју да се међусобно не слажу. Све се то кроз рад научи. Осим различитих вина, најчешће од аутохтоних сорти грожђа из нашег региона, користим и винске талоге. Они ми помажу да дочарам најтамније тонове на слици. Понекад додајем и мало кафе, али то само када сликам Сарајево, јер ме асоцира на тај град у коме сам једно време живела. Иначе кафа такође може бити интересантан материјал за сликање, као и чај, чак и пиво. Обожавам и рад Стивена Спазука који слика димом од свеће.
Како се чувају винорели? Смеју ли се излагати светлости, да ли се мењају временом, колико су постојани?
Као и све радове на папиру и винорел је неопходно урамити под стакло. Попут вина од ког настају ни винорели не воле јако светло, него сенку, хладнија места, стога је важно да буду правилно постављени, а то је даље од директног светла, било природног или вештачког.
Као и вино и винорели временом зрију, мењају се и старе. То је неизбежан процес и уједно лепота ове технике, јер је жива и свакога дана имате другачију слику пред очима. Јаки љубичасти, бордо и ружичасти тонови постају топло смеђи. Винорели неће нестати са папира, само ће се променити.
Где заинтересовани могу видети, наручити, купити винореле и да ли их је могуће слати? Да ли радите мотиве по жељи?
Док се није десила пандемија своје радове сам приказивала у оквиру винских сајмова, фестивала и изложби, а сада је могуће видети их на друштвеним мрежама Instagram: @serbianwinepainter и Facebook: Mira Kovacevic Art Wine Art.
Моји клијенти су из целог света и своје радове шаљем било где. Најчешће и радим по поруџбини и веома лако се договарам са клијентима да пронађемо најбоље решење за њихове жеље. Једино што одбијам је сликање дечијих портрета, јер сматрам непримереним да дечији портрет настаје алкохолом.
И за крај једно хедонистичко питање. Да ли и сами уживате у вину и како се по вама слажу уметност и вино?
У вину итекако уживам, првобитно сам сликала оним винима које сам волела да пијем, док данас мој избор су и многа друга вина. Имам срећу да често од винара добијам што за дегустацију, што за сликање доста вина, па моја колекција полако расте. Најрадоснија сам када се споје две уметности, а то су вино и сликање вином, спој који, по мени даје, најнеобичнију, магичну уметност – винорел.
За Грађански лист: Ивана В.
Фотографије: Мира Ковачевић