У освит XXXII летњих Олимпијских игара у Токију изашла је из штампе књига “Зрењанинска олимпијска огрлица”, аутора Николе Божовића и Милета Новаковића. У “Европски град спорта”, Зрењанин, до сада су стигле 22 олимпијске медаље, а у књизи су представљени сви освајачи и њихови спортски домети. Уз осврт на бројне спортисте, тренере и функционере, који су исписивали дугу и богату спортску историју Зрењанина, књига је вредан документ и сведочанство зашто је наш град, сразмерно броју становника, међу феноменима у свету, када je у питању број освојених трофеја и достигнутих спортских резултата.
Од обнављања модерних Олимпијских игара 1896. до данас, спортисти, тренери, судије или спортски функционери из Зрењанина нису били учесници на само пет игара. Списак од 56 учесника на највећој спортској смотри није коначан и може бити проширен на Олимпијским играма у Токију које почињу у петак, 23. јула и трају до 8. августа. Зрењанински спортисти који ће бранити боје Србије су Ивана Шпановић (атлетика), Маја Огњеновић (одбојка), Јована Арсић (веслање), Мате Немеш (рвање), Михаил Каџаја (рвање), Зураб Датунашвили (рвање), Димитрије Левајац (стони тенис) и Никола Аћин (пливање). Уз њих, у Токију ће бити и тренер рвача Војислав Трајковић и рвачки судија Весна Пиперски Цуцић, која ће делити правду на струњачи.
Свечана промоција књиге, чији је издавач Спортски савез града Зрењанина, уз велику подршку Спортског савеза Србије, уприличена је синоћ у Барокној сали Градске куће, у присуству аутора и сарадника на овом пројекту, гостију из републичких и покрајинских спортских форума, организација и установа, истакнутих спортиста и спортских радника, а у име домаћина, као градоначелник “Европског града спорта”, поздравио их је и обратио се Симо Салапура.
– Историја спорта у Зрењанину говори, сама за себе, колико смо познати у овој области, не само у границама наше земље, али није довољно бити само познат, битно је бити препознат. Наш рад и успехе препознале су и институције с републичког нивоа, Министарство омладине и спорта, Спортски савез Србије, Републички завод за спорт, Институт за женски спорт, са покрајинског нивоа, пре свега, Покрајинска влада, која је ове године издвојила максимална средства за реконструкцију нашег стадиона у Карађорђевом парку, ту је и Спортски савез Војводине, Покрајински завод за спорт, наравно изнад свих је Олимпијски комитет Србије, који је такође био партнер у овим нашим достигнућима – рекао је Салапура и додао да је титула “Европски град спорта 2021” резултат заједничког рада, али и резултат квалитетне спортске, дипломатске мисије коју је Град Зрењанин имао у току претходне године.
– Титула, наравно, пре свега, припада зрењанинским спортистима, спортским радницима, уз чије су успехе и резултате одрастале генерације наших суграђана, а ти су успеси наилазили на одјеке и у другим срединама. Забележени су и на страницама ове јединствене књиге, овог сведочанства олимпизма и историје спорта у нашем граду и ја се посебно захваљујем ауторима и свима који су дали допринос да ово дело угледа светлост дана и да буде подстрек и мотивација за оне који долазе, који треба да наставе путем наших спортских шампиона и легенди – казао је градоначелник Зрењанина.
Он је овом приликом и уручио симболичан пасош “Европског града спорта” првом освајачу златне медаље у појединачним спортовима за тадашњу Југославију, у Токију 1964. године и бронзане у Мексику, 1968. године, рвачу Браниславу Симићу, који је читаву активну рвачку каријеру провео у зрењанинском “Пролетеру”. У 86. години, на промоцију књиге стигао је из Новог Сада, где проводи пензионерске дане. Поздрављен је синоћ, како и доликује живој спортској легенди нашег града и земље, громким аплаузом и уз срдачну добродошлицу свих присутних.
О двогодишњем раду на књизи говорио је један од аутора, зрењанински новинар Никола Божовић, истичући да је 45 година био сведок у стварању највећих резултата које су постигли зрењанински спортисти. Каже да је у припреми књиге било напорно, али и лепо, кроз различите документе присећати се свих тих догађаја и гледати дивне фотографије, када су у Зрењанин редовно стизала олимпијска одличја.
– У припреми књиге користили смо моје искуство и Милетову (Новаковић) аналитику, он је више истраживао новије догађаје, а ја сам се базирао на старијим, све смо некако уобличили и направили целовиту причу, историјски документ и новинарско казивање о једном временском периоду од 125 година. Ми смо на “Зрењанинску олимпијску огрлицу” још доста тога “прикачили”, јер је Зрењанин, у сфери спорта, имао и светске и европске шампионе, државне прваке, све то се нашло у овој монографији која ће, сигурно, служити и као добра полазна основа будућим хроничарима и олакшати им посао, да наставе већ од ових Олимпијских игара у Токију, да бележе и прате резултате олимпијаца из нашег града – нагласио је Божовић.
О књизи су говорили и коаутор Миле Новаковић, као и рецензент издања Милан Ливада, а скупу се, пригодним речима, обратили и олимпијски шампиони, рукометаш Момир Рнић и рвач Давор Штефанек, сада у функцији председника Спортског савеза Србије. Присутни су, уз Симића, Рнића и Штефанека, били и двоструки освајач олимпијских медаља, веслач Милорад Станулов, рвач Милан Ненадић, стрелац Аранка Биндер, пливачица Мирослава Најдановски и други учесници Олимпијских и Параолимпијских игара из нашег града, али и других средина.
У уметничком делу програма наступила је наша суграђанка Милица Досковић, чланица Опере Српског народног позоришта у Новом Саду, која је на почетку програма извела химну Републике Србије, а потом и премијерно нумеру “Имена за сва времена”, посвећену управо зрењанинским олимпијцима, за коју је музику, текст и аранжман написао зрењанински музичар Владимир Агић – Ага. Модератор програма био је спортски новинар Радио-телевизије Војводине Лазо Бакмаз.
Извор: Град Зрењанин