Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, заједно са председником огранка САНУ у Новом Саду академиком Стеваном Пилиповићем и деканом Природно-математичког факултета проф. др Милицом Павков-Хрвојевић, открио је бисту истакнутом математичару академику Богољубу Станковићу. Богољуб Станковић једна је од најзначајнијих личности у области природних наука и математике, оснивач је и утемељивач модерне математичке анализе у Србији, као и Универзитета у Новом Саду где је провео читав радни век. Изабран је за дописног члана САНУ 1963. године. Догађају су присуствовали чланови породице Богољуба Станковића, представници Покрајинске владе, Универзитета, студенти ПМФ –а, као и аутор бисте уметник Лука Кулић.
Академик Стеван Пилиповић истакао је да је Богољуба красио изузетан оптимизам који га је водио веома изазовном животном стазом. Како је рекао, Богољуб је рођен у Ботошу 1924. године, гимназију је завршио у Новом Саду и рано се придружио покрету отпора. Ухапшен је 1944. године, а у логору Аушвиц је био подвргнут експериментима, те је ослобођење дочекао лошег здравственог стања, међутим брзо се опоравио и постао активан члан друштва.
– Имао је најдужи стаж као академик, 55 година је носио то звање, а био је изузетно скроман човек који нас је окренуо ка модерној светској математици – нагласио је академик Стеван Пилиповић. Према речима градоначелника Милоша Вучевића, Скупштина Града Новог Сада донела је одлуку да и једна улица на Телепу носи име великог математичара.
– Биографија Богољуба Станковића делује као фантастичан сценарио за филм. Препознали смо потребу да му се на овај начин одужимо за све што је урадио за живота, а то је и потрвда да се честити и добри људи не заборављају. Ово је легат за академску заједницу у Новом Саду и Србији, а нека биста буде још један светионик за будуће научнике, професоре, академике у овом дивном универзитетском кампусу – истакао је градоначелник Вучевић.
Др Милица Павков-Хрвојевић изразила је задовољство што се одаје почаст вољеном професору и великом научнику који је исписао најважније странице у историји ПМФ-а у Новом Саду и чије име се са поштовањем изговара у целом свету.
– Његово завештање ће у уџбеницима науке бити уписано црвеним словима. Иако су искра генија и изузетност обележили његову научну каријеру, он нас је учио и етици, части и доследности – рекла је др Милица Павков-Хрвојевић.