Поводом недавног Дана града Новог Сада а у оквиру програмског лука Сеобе, Музеј Града Новог Сада – Збирка стране уметности у Дунавској 29, организовао је изложбу „Акценти – НС” која се може погледати до краја августа 2022.
Акценти нашег града представљени на изложби, одабир су кључних догађаја од важности за развој града, његове историје, борбе за слободу, периода изградње и других значајних догађаја, на начин да и страни посетиоци могу да их лако испрате.
Од кустоскиње сазнајемо да је изабрано 22 „акцента” за одређене 22 године, тј. сфере живота кроз те године града. Ауторе поставке чини тимски рад музејских кустоса различитих струка, затим „Кућа чуваркућа” која радила дизајн зидова и део мултимедије као и др Душан Јововић, награђивани мултимедијални стваралац познат широм Европе света.
Иако Нови Сад има много старију историју од 18. века, изложба почиње од периода тврђаве без које не би било ни насеља. Сазнајемо да је град тада био подељен на православни (војни) и католички (цивилни) део. Одушевила нас је капа од срме неке Српкиње из Алмашког краја која је ископана у археолошким истраживањима. Изложена је икона Св. Јована Крститеља коју су донеле српске избеглице у сеоби из Београда. Тада су дошли и Јермени и Цинцари, те видимо и плочу са јерменске цркве постављену 1746. по завршетку изградње. У бомбардовању 1849. црква је срушена док је плоча остала у целости. Наша велика добротворка Марија Трандафил дала је новац да се плоча угради у нови храм 1872, који је нажалост поново срушен 1963. Кустоси су се овде позабавили храмовима који су постојали у 18. веку, те сазнајемо за Светојовански храм (близи данашњег Фода ПИО) али и за капелу Ј(ов)ана Непомука (заштитника пловидбе) близу Дунава, срушену 1921. Видимо и садашње храмове како су некада изгледали.
Даље је део посвећен либертацији и повеља која се налази у Бечу. Незаобилазан је поменути период страдања града бомбардовањем са тврђаве 1849. те нова обнова града и старог градског језгра каквог данас познајемо. Важна је 1845. када је основана Прва српска читаоница новосадска те публикације које су излазиле. Може се видети и једно од првих издања „Горског вијенца”.
Носталгичарима је занимљив део о фото-атељеима и фотографијама, на којима се виде тадашње фризуре, начин одевања и сл. Ту је и део посвећен оснивању српске гимназије 1810. из богате музејске збирке школства и просвете. Година 1864. незаобилазан је моменат пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад. Музеј поседује и лепу збирку мастионица, те буквално сваки предмет отвара нове приче и нове акценте.
Представљена је и кафана „Бела лађа” као место окупљања интелектуалаца. Ту се може видети кригла Јове Змаја, затим директора гимназије Васе Пушибрка, те Илије Вучетића, секретара Матице српске. Сазнајемо да су у „Липу” ишли либерали који су читали „Браник”, а у „Белу лађу” и „Камилу” милетићевци који су читали „Заставу”. Они су за наш град осмислили блистави назив српска Атина. Посебно су занимљива женска удружења, часописи, позивнице за чајанке, мода и др.
У делу за 20. век имамо привреду, здравство, сајам, те нама веома битне – мостове. Због обиља документације, осмишљена је дигитална поставка на једном столу који личи на билијарски. Путем осетљивог екрана отварају се поглавља, померају и увећавају фотографије. Кустоскиња напомиње да се посетиоци овде највише задрже.
Увек је занимљив део у вези са архитектуром, планови града из различитог периода, „Стотекс” без подземног пролаза, биоскоп „Корзо”, те жупна црква пре ове код које сада заказујемо сусрете. Уз здање Магистрата може се видети градоначелничка одора с краја 19. века, ту је и први ветроказ са Градске куће, а може се сазнати где је и чему је служило звоно Матилда.
Оснивање новосадских фабрика и њихова амбалажа буде лепе успомене. Необичне су и понекад духовите продајне рекламе и огласи. Пре трамваја, град је имао статут који уређује превоз фијакером, док је Пастеров завод имао светску славу за развијање серума против беснила.
Страдања у Другом светском рату и злогласна рација приказани су у посебно осмишљеном делу који појачава утиске. Путем слушалица овде се могу послушати оригинална сведочења преживелих.
Да није било музејске саветнице Љиљане, не бисмо се усудили да пролазимо даље кроз својеврсне завесе које заправо одвајају периоде, али је увек лепо видети отварање атељеа на тврђави након демилитаризације, затим универзитета, театра, стварање музике, те Вошину шампионску 1966.
Цена карте за изложбу „Акценти – НС” више је него симболична а сваке среде ће се за лепшег времена одржавати тематска предавања. Радно време овог депанданса Музеја града је 10–18 сати сем понедељком.
Одушевљава каталог изложбе који не прати изложбу у буквалном смислу него је сјајно допуњује. „Нови Сад од А до Ш” нуди да за 300 динара заувек имате или некоме дарујете популарно написану брошуру шта је све – новосадски! Тако су, рецимо, поређани и објашњени бродоградилиште, Бетанија, Бећарац, гарнирани сендвич, Ђава, Пекиншка патка и други појмови и топоними. Изложба ће времешнијим посетиоцима вратити бројне успомене а млађима донети нова сазнања.
Текст и фото: В. Раонић;