У Колуту, малом селу близу мађарске границе, на двадесетак километара од Сомбора давне 1988. године отворен је први приватни зоолошки врт у тадашњој Југославији. Милан Мирић је уједно оснивач, власник, радник и ветеринар. Зоо врт „Мики“ настао је пре свега из љубави према животињама која потиче из раног детињства. Ради сваког дана и представља прави резерват природе.
На површини од око седам и по хектара шуме, травњака и десетак вештачких језераца живи преко стотину животињских врста из целог света. Од тога двадесетак су раритетне, рецимо велики фламинго, никобарски голубови, ориноко гуске, то су неки примерци који се могу видети само овде и нигде више у нашој земљи. Јако ретка птица секретар је једина у овом делу Европе. Оно што се прво примети при доласку је пуно животиња пуштено слободно осим оних које баш морају бити затворене. Не зато да што би отишле него углавном да не би правиле проблеме једна врста са другом.
Највише има птица. Овај терен је повољан за мочварице, простран, са много базена, канала и водених површина па се оне добро осећају. Милан се труди да буде што мање објеката, бетона и жице и да задржи ово као једну малу природну оазу. Птице које овде живе остају добровољно што значи да сигурно имају неки минимум услова. Понекад одлећу и враћају се често доводећи из природе неке своје рођаке којима се допадне па остану. Посебно ако су повређене или болесне тачно осете да у природи неће преживети, долазе по помоћ и већина остаје.
Оно што такође показује добре услове је репродукција птица које се иначе ретко у заробљеништву репродукују. На пример црна рода се само на пар места у свету у зоо вртовима размножава и има младе. Карактеристика овог зоо врта су ждралови, велики папагаји, аре, какадуи, амазонци. Ту је и лепо јато фламингоса а Милан је оптимистичан да ће они кад се аклиматизују и среде почети да изводе своје потомство.
За поједине врсте се морају направити кавези али све што може пуштено је без ограда. Такве животиње су психички здраве за разлику од зоолошких вртова где је велика количина животиња на малом простору, оне су исрфустриране, нервозне и то посетиоци виде. Овде људи могу остварити контакт, помазити, дружити се са животињама.
Милан не зна тачан број али има преко пет, шест стотина комада и преко сто животињских врста. На питање где набавља животиње присећа се да је још са Титом трговао, дао му црне лабуде за Брионе, а добио папагаје аре. У резиденцији „Карађорђево“ где је пројектовао зоо врт дали су му јелене. Неке животиње су из београдског, палићког а неке из зоолошких вртова из иностранства, Јужне Америке, Суринама и Аргентине, нешто из Сингапура и Тајланда, па Танзаније и Нигерије. Са разних страна су долазиле, поред птица и многе друге као јелени, мајмуни, ламе, пони коњи, пар мрких медведа.
Прави познаваоци животиња воле ово место и јако им је интересантно. Има доста посета из иностранстава. Организовано су долазили из Будимпеште и других места у Мађарској, из Румуније, Бугарске, због ретких врста које се овде могу видети. Прелепо место и оаза за препоруку љубитељима природе. Међу посетиоцима има пуно породица са децом која уживају у дружењу са животињама.
Текст и фотографије: Ивана В.