У самом центру Суботице прошле године је отворен Музеј порцелана. Сваки дан сем понедељка посетиоци могу да уживају у предметима који се користе у нашим кућама последњих двеста година. Простор је прелепо уређен, експонати су у витринама поређани према произвођачима, лустери су такође порцелански, као и каљеве пећи. Ту је и гарнитура за седење где можете попити чај из порцеланских шоља.
Удружење грађана „Музеј порцелана из наших кућа“ је оснивач овог јединственог музеја. Колекција председника удружења Николе Славића и супруге Снежане се годинама увећавала, па су одлучили да је изложе јавности и пренесу део свог одушевљења. Овде можете чути о историјату још од пре 1500 година у Кини, када је откривено да се загревањем каолина и кварца на јако високој температури добија чврсти прозирно бели материјал. Тек почетком 18. века производња је почела у Европи.
Можете сазнати порекло назива, као и занимљивости и технологију печења, осликавања, глазирања, ознаке и печате појединих произвођача. Интересантно је и који специјални додаци дају карактеристичне боје, као кобалт плави порцелан или посебна метална зеленкаста боја која се мења зависно од угла светлости, чувене фабрике Жолнаи. Прелепи комади ручно осликаног Херенди порцелана који је код нас веома популаран уз причу одакле потичу називи одређених стилова као Викторија или Ротшилд.
Може се видети све, од Кине и Јапана, чешки, руски, француски, стари Беч, немачки, енглески, па тако и југословенски произвођачи из Зајечара и Велеса. Чувени Мајсен, Жолнаи, Розентал, Холохаза, Ројал Дукс, Херенди и многи други. Поједини предмети су права мала уметничка дела са детаљима као чипка на ободу тањира, ручно осликани мотиви који се само уживо могу запазити.
У музеју има више од 2 хиљаде експоната у тридесетак витрина, у којима су тањири, шоље, посуде, разне фигурице, вазе, петролејске лампе, бокали, умиваоници. Ту је и колекција зидних сатова из 19. века са ручно осликаном порцеланском маском, у исправном стању, као и две прелепе каљеве пећи и порцелански лустери који употпуњују ентеријер. Укупан утисак је као да смо упловили у неко друго место и време, уз чај који смо попили и причу госпође Снежане Славић која нас је увела у свет о коме раније нисмо много знали.
Текст и фотографије: Ивана В.