У свечаној атмосфери, уз присуство бројних званица из културног, научног и политичког живота, у Новом Саду је обележено 200 година рада и постојања Матице српске, најстарије српске књижевне, културне и научне установе, основане у Пешти. Јубилеј, који представља један од најзначајнијих датума у историји српске културе, прослављен је вишедневним програмом који је обухватио свечану академију, научни скуп, изложбе, концерте и представљање капиталних издања.
Централна свечаност одржана је у свечаној сали Матице српске, где су се окупили представници државних институција, Српске православне цркве, Српске академије наука и уметности, универзитета из Србије и региона, као и бројни културни посленици. Како сазнајемо, међу званицма су били и др Јованка Ластић, председница и Андрија Роцков, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској.
Програм је започео интонирањем химне „Боже правде“, након чега је приказан кратак документарни филм о двовековном путу Матице, од оснивања у Пешти 1826. године до данашње улоге у савременом друштву.
Председник Матице српске др Драган Станић у свом обраћању подсетио је да је ова институција настала као израз потребе народа да сачува свој језик, писмо и културни идентитет. Истакао је да су кроз њене редове прошли најзначајнији српски интелектуалци XIX и XX века, те да је управо Матица поставила темеље модерне српске науке и књижевности. „Двеста година није само број, већ сведочанство трајности једне идеје – идеје просвећивања, саборности и одговорности према будућности“, наглашено је у говору.
Милош Вучевић, председник Српске напредне странке (СНС) и саветник председника Србије за регионалне послове, оценио је да Матица српска има немерљиву улогу у очувању националног идентитета и да држава препознаје њен значај као установе од посебног националног интереса. Наведено је да је у последњој деценији значајно повећана подршка капиталним издавачким пројектима, међу којима су „Српски биографски речник“, „Речник српскога језика“ и критичка издања дела класика српске књижевности.
Присутне је, поред осталих, поздравио и патријарх српски Порфирије, а у оквиру обележавања јубилеја организован је и међународни научни скуп под називом „Два века културне мисије“, на којем је учествовало више од 120 научника из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Мађарске, Аустрије и Русије. Теме су обухватиле улогу Матице у развоју српског књижевног језика, њен допринос издаваштву, библиотекарству и лексикографији, као и значај Летописа Матице српске — најстаријег живог књижевног часописа у Европи.
Посебну пажњу изазвало је отварање тематске изложбе архивске грађе, рукописа и првих издања књига које су обележиле историју установе. Посетиоци су могли да виде оригиналне примерке Летописа из XIX века, преписке са истакнутим писцима и научницима, као и документа о пресељењу Матице из Пеште у Нови Сад 1864. године. Изложба је праћена стручним вођењем и мултимедијалним презентацијама.
У вечерњим часовима приређен је свечани концерт у Српском народном позоришту, на којем су изведена дела српских композитора инспирисана националном традицијом. У програму су учествовали хор и оркестар, као и истакнути солисти. Концерт је замишљен као музичка паралела културној мисији Матице — спој традиције и савременог израза.
Према подацима које је представила управа установе, Матица српска данас броји више стотина сарадника и чланова, располаже библиотеком са преко три и по милиона публикација и реализује десетине научних и издавачких пројеката годишње. Само у протеклој години објављено је више од 40 наслова, укључујући монографије, зборнике радова и капитална издања из области језика, историје и књижевности.
Свечаности су присуствовали и представници дипломатског кора, културних института и сродних установа из региона. У књигу утисака уписане су поруке подршке и честитке поводом јубилеја, уз оцену да је Матица српска симбол континуитета српске културе и једна од ретких институција која је, упркос историјским изазовима, сачувала своју мисију.
Обележавање 200 година Матице српске није било само подсећање на славну прошлост, већ и прилика да се истакну будући планови. У најави су нови дигитални пројекти, модернизација библиотечких фондова и јачање међународне сарадње. Како је истакнуто на крају свечаности, „трајање Матице није само историјска чињеница, већ живи процес који обавезује и садашње и будуће нараштаје“.
Јубилеј је протекао у знаку достојанства и свечаности, али и снажне поруке да културне институције представљају темељ друштва. Нови Сад, као град домаћин, још једном је потврдио своју улогу културне престонице српског народа, док је Матица српска прославом двестагодишњице показала да њена мисија и даље траје — са истом снагом и посвећеношћу као и 1826. године.
Д. Ј.
Извор: снновинеплус