У Културном центру „Српски венац” у Будимпешти 18. априла одржана је меморијална изложба „Светлост и сенка”, посвећена недавно преминулој уметници Јулијани Драгојловић, чији су живот и стваралаштво оставили дубок траг у српској заједници у Мађарској. Било је то вече испуњено емоцијама, успоменама и поштовањем према жени која је својим сликама чувала дух завичаја.
Јулијана Драгојловић преминула је 13. јануара 2026. године у Чипу. По струци је била технички цртач, а сликарству се посветила од 2000. године. Њени први радови били су инспирисани духовним мотивима, иконама и призорима са поклоничких путовања, док су касније на њеним платнима оживели пејзажи, успомене и свакодневни живот.
На почетку програма публици се обратила директорка Културног центра „Српски венац” Зорица Јурковић Ембер, поздравивши све присутне и нагласивши да овакви догађаји имају посебан значај јер чувају успомену на људе који су својим радом обогатили културни живот заједнице и оставили неизбрисив траг. Истакла је да изложба није само уметнички догађај, већ и прилика да се кроз слике упозна дух једне заједнице и сачува сећање на вредне појединце. Према њеним речима, поставка представља и српску заједницу у Чипу, која и данас чува свој идентитет, веру, језик и традицију.
Посебно је поздравила уважене госте, међу којима и Њену екселенцију Биљану Гутић Бјелицу, амбасадорку Босне и Херцеговине, а у име организатора Културног центра „Српски венац” захвалила јој што је, како је истакла, „сваки пут са нама на нашим важним догађајима и даје подршку и пажњу целој нашој заједници”.
Зорица Јурковић Ембер потом је најавила обраћање Вере Бобоњков Радован, истичући да ће она кроз личне приче и животне успомене „отворити стари чипски споменар” и присутне упознати са лепотама и духом овог места.
Идејни иницијатори изложбе били су чланови породице Јулијане Драгојловић – ћерка Маријан Николић, син Томица Драгојловић, као и унуци Пера и Марко Николић, који су желели да успомена на њен живот и стваралаштво буде сачувана и представљена јавности.
Посебан део програма било је обраћање Вере Бобоњков Радован, пореклом из Чипа, која је представила спомен-књигу овог места и говорила о његовој богатој историји. Вера је по струци грађевински инжењер и током радног века учествовала је у великим пројектима, а један од значајнијих био је рад на згради Опере у Будимпешти, где је учествовала у изградњи позорнице.
Подсетила је да је Чип старо село које се помиње још у средњем веку, да су после великих сеоба долазиле нове породице, као и да је црква у месту подигнута 1768. године и посвећена Светом Стефану Дечанском. Говорила је и о првим кућама у селу, грађеним од прућа, блата и трске, као и о времену када су после доласка Немаца почеле да се граде куће од цигле.
Посебно је говорила о презименима старих чипских породица и годинама њиховог досељавања у Чип, наводећи драгоцене податке о породицама које су стварале историју места. Истакла је и да, осим о Чипу, прикупља драгоцене податке о Ловри, Бати и Калазу, чувајући тако историју српских места у Мађарској.
Вера се посебно присетила 2000. године, када је са Јулијаном боравила у манастиру Бођани. Управо тамо, након позива монахиња да се придруже сликању икона, почео је Јулијанин сликарски пут. Подсетила је и да су заједно путовале у Грчку, као и да су посетиле српске светиње Жичу и Студеницу. Вера је нагласила да и данас активно путује, а да у јулу пуни 81 годину и већ планира своје следеће путовање.
На крају изложбе присутнима се обратила Маријан Николић, ћерка Јулијане Драгојловић. Она је истакла да је породица желела да изложбу организује још за живота њене мајке, али да је Јулијана сматрала како њене слике нису довољно добре за излагање. Изразила је наду да је свако од посетилаца пронашао дело које га је дотакло, јер је свака слика настала са великом љубављу. Захвалила се свима који су помогли организацију и посетили изложбу, а посебно Вери Бобоњков Радован на топлим речима, подршци и дугогодишњем пријатељству.
У разговору за наше новине унук Петар Николић истакао је да је његова бака иза себе оставила између 100 и 200 слика. Са емоцијама се присетио баке и тренутака које је проводио са њом у лепим, садржајним разговорима и дружењима, нагласивши да ће породици остати не само њена дела, већ и драгоцене успомене на њену доброту и топлину.
Међу бројним посетиоцима било је и доста становника Чипа, који су својим присуством увеличали ово вече посвећено уметници из њиховог места. Међу њима је била и позната уметница Бранка Башић, пореклом из Чипа, која је за наше новине рекла:
„Кроз слике Јулијане Драгојловић препознала сам свој родни Чип – његове пределе, атмосферу и дух. Сви ти кукурузи, сунцокрети и природни пејзажи носе дух предака који су живели окружени том природом. Јулијана је успела да дочара Чип сто посто, на најбољи могући начин.”
О снажној личној и породичној вези са изложбом говорила је и Јадранка Драгојловић, која је истакла да јој је посебно драго што је ова поставка остварена, јер је Јулијана Драгојловић била њена стрина. Подсетила је да је имала прилику да је гледа док ради и са уживањем прати настајање њених слика, као и да је Јулијана чувала обичаје, веру и културу. Посебно је нагласила значај тога што је на овим радовима остао забележен стари Чип, са природом, пределима и атмосфером која га је одувек одређивала.
Посетиоци су изложбу доживели не само као успомену на једну уметницу, већ и као сусрет са завичајем, памћењем и културним наслеђем. У том духу, о ликовној вредности поставке говорио је и Никола Ластић, професор на Педагошком факултету Универзитета ЕЛТЕ, који је указао на занимљиву особеност Јулијаниног израза.
„Иако је Јулијана Драгојловић по вокацији била цртач, на њеним сликама не доминирају линија и цртеж, већ колорит и светлост. Очекивали бисмо можда нешто ближе Мироу или Шагалу, али овде је утисак другачији — пре бих рекао да се могу осетити асоцијације на Рембранта, а местимично и на Боша”, рекао је Ластић.
Он је додао да највећи део изложених радова чине природа, амбијент и пејзаж, те да се у њима јасно види приврженост Чипу, његовој цркви, манастиру и дубљој културној меморији овог места.
А затим је додао: „Управо зато је важно што је у Чипу храм посвећен Светом Стефану Дечанском, једном од српских националних светитеља. Посебан значај има и предање да су чипски храм основали монаси из Високих Дечана са Косова, манастира који заузима изузетно место у српској духовној и градитељској баштини као један од најлепших споменика рашког стила.”
Изложба је окупила бројне посетиоце који су у свечаној и топлој атмосфери одали почаст уметници. После програма уследило је дружење уз коктел и домаће колаче, док су мирис јоргована и цвеће донето из Чипа додатно пробудили успомене на завичај.
Изложба „Светлост и сенка” биће отворена за посетиоце до краја месеца.
Жаклина Богдановић и Владимир Марковић
Извор: снновинеплус