Представа Српског позоришта у Мађарској „Дух је наша домовина”, добила је прилику да се десет пута представи у разним градовима Србије. Према сведочењу учесника, свуда су били срдачно примљени и поздрављени бурним аплаузима публике.
Режију у представи о Данилу Кишу потписује Марија Барна Липковски, а улоге тумаче Алиса Лацко и Тибор Какоњи, у пратњи Крунослава Агатића на хармоници. У ранијим бројевима нашег листа писали смо о четири гостовања ове представе у Зрењанину, Аранђеловцу, Панчеву и Сомбору. Турнеја је настављена 25. марта у Крушевцу, затим у Зајечару, Нишу, Београду, Суботици и Сенти. Турнеју је материјално подржала Влада Мађарске, у оквиру манифестације Сезона српско-мађарске културе 2026.
У Крушевцу је екипа врло срдачно дочекана, због раније сарадње са редитељком представе. Техничко особље је пружило значајну помоћ. Представа је одиграна у оквиру обележавања 80. годишњице позоришта. Гледалиште и галерија су се напунили до последњег места и представа је била јако добро примљена. Глумци су показали изузетну сналажљивост на великој сцени. Наредног дана у Зајечару, представа је одржана у сали Дома за културу Котлујевац. Сала је била мала и са ограниченим могућностима, али је упркос томе, представа изазвала одушевљење код локалне интелектуалне публике. Владимир Ђуричић, директор зајечарског Народног позоришта Тимочке Крајине – Центра за културу „Зоран Радмиловић” је врло срдачно примио госте из Мађарске и наградио их богатом вечером у чувеном ресторану „Два брата”.
Представа у нишком Народном позоришту је одржана на Светски дан позоришта, 27. марта и по речима и мишљењу редитељке, ово је било најбоље извођење. Играло се у великој, али веома акустичној сали. Нишка позоришна екипа је била од велике помоћи. Иако је током играња представе дошло до малих техничких проблема и комичних ситуација, глумци су се добро снашли, представа је успешно одиграна и добила велики аплауз. Вршилац дужности директорке Снежана Радовић је поздравила госте и захвалила се на изузетном доживљају који су глумци приредили публици.
„Била је привилегија седети и гледати ову представу. Сви ми, на неки начин, Киша познајемо, препознајемо, читамо, живимо, али када он дође на даске које живот значе, онда то изгледа овако. Најлепши могући начин да се Киш прикаже, таквим покретом, текстом, дивном музиком”, рекла је госпођа Радовић.
Наредног дана, екипа СПМ је отпутовала у Београд, где је представа одиграна у простору Позоришта „Битеф”. Професионална техничка екипа је била љубазна и од велике помоћи. Стотинак гледалаца је било одушевљено представом. Никола Јевтић, професор режије Марије Барна Липковски, био је пун речи хвале за своју бившу студенкињу и глумце, а нарочито за Тибора Какоњија.
У Суботици је представа одиграна у новоотвореном Народном позоришту и стотинак гледалаца је уживало у представи о свом суграђанину.
У Сенти је представу угостила стара синагога. Поред шездесетак гледалаца, представи су присуствовали и Милан Рус, директор СПМ и повереник министра културе Мађарске и Патаки Андраш, редитељ и руководилац Колегијума за извођачке уметности Националног културног фонда. Милан Рус и домаћин Јохан Вишер, драмски уметник и председник Културне фондације „Хид” у Сенти, обратили су се публици и говорили о изузетној важности манифестације Дани културе Србије и Мађарске 2026. и успешној сарадњи Мађарске и Србије.
После представе приређен је пријем у обновљеној згради седишта Културне фондације „Хид”. У питању је зграда површине 350 квадратних метара, изграђена 1890-их година, међу мештанима позната као Барши кућа. Обнављање је реализовано уз подршку мађарске Владе. Турнеју је такође пратило техничко особље – Марко Лато и Винце Вашархељи.
К. П.
Извор: снновинеплус