Svaka izborna pobeda nosi velika očekivanja, ali i odgovornost koja počinje već prvog dana nakon formiranja nove vlasti. Nakon što i formalno SL preuzme upravljanje Srbijom, njen najveći izazov ne bi bio samo politička i institucionalna promena, već očuvanje ekonomske stabilnosti u periodu tranzicije.
Politička promena sama po sebi ne mora predstavljati ekonomsku opasnost. Naprotiv, može otvoriti prostor za veću transparentnost, odgovornije upravljanje javnim finansijama i efikasnije institucije. Međutim, problem nastaje ukoliko izostanu jasan ekonomski program, stručni kadrovi i konkretan plan upravljanja državom.
Prva potencijalna posledica mogla bi biti usporavanje investicija i odlazak stranih kompanija iz Srbije što bi vodilo ka gubitkom više hiljada radnih mesta. .. Domaći i strani investitori ne donose odluke samo na osnovu političkih obećanja, već pre svega na osnovu predvidivosti poslovnog ambijenta, stabilnosti propisa i sigurnosti kapitala. Najave neodređene revizije velikih infrastrukturnih i investicionih projekata, bez jasnih ekonomskih kriterijuma, mogle bi dovesti do odlaganja ulaganja, ugovornih sporova i gubitka poslovnog poverenja.
Drugi rizik odnosi se na javne finansije. Promena budžetskih prioriteta, najavljena povećanja plata,skraćenje radne nedelje, povećanje penzija i socijalnih davanja, kao i eventualne poreske reforme, zahtevaju precizne projekcije prihoda i rashoda. Socijalna politika mora biti održiva, jer se obećanja ne mogu dugoročno finansirati bez odgovarajućeg privrednog rasta i produktivnosti.
Posebno osetljivo pitanje predstavlja upravljanje javnim preduzećima. Njihova reforma jeste potrebna, ali ne sme biti svedena isključivo na političku i kadrovsku smenu niti na sušti revanšizam prema bivšoj vlasti. Energetika, vodoprivreda, saobraćaj i komunalni sistemi zahtevaju stručnost, kontinuitet poslovanja i dugoročno planiranje. Politička promena ne bi smela da zaustavi razvojne i investicione procese.
Ne treba zanemariti ni međunarodni položaj Srbije. Ekonomski odnosi sa Evropskom unijom, Kinom , Rusijom , SAD i drugim partnerima, kreditni aranžmani i infrastrukturni ugovori zahtevaju kontinuitet i jasnu strategiju. Svaka neizvesnost u tim odnosima može imati direktne posledice po investicije, trgovinu i privredni rast.
Ipak, najveći izazov mogao bi biti nesklad između velikih očekivanja građana i realnih ekonomskih mogućnosti države. Politička pobeda ne znači automatski i sposobnost upravljanja složenim ekonomskim sistemom. Za to su potrebni ljudi sa iskustvom, precizan program, fiskalna disciplina i razumevanje funkcionisanja privrede.
Srbija ne može sebi da priušti višemesečni period institucionalnog i ekonomskog eksperimentisanja. Političke promene mogu biti brze, ali ekonomski procesi imaju svoju dinamiku i cenu.
A Koji su zapravo najosetljiviji ekonomski pokazatelji i potencijalni rizici ?
| Pokazatelj | Potencijalni rizik |
|
BDP |
Usporavanje privrednog rasta |
| Strane investicije | Odlaganje ulaganja |
| Javni dug | Povećanje troškova finansiranja |
| Inflacija | Pritisak zbog rasta javne potrošnje |
| Zaposlenost | Usporavanje otvaranja novih radnih mesta |
| Kurs dinara | Pritisak usled pada poverenja i kapitalnih tokova |
| Budžetski deficit | Rast rashoda bez odgovarajućih prihoda |
Najvažnije pitanje za studentsku listu više nije samo kako je pobedila, već kako će upravljati državom. Građani neće dugoročno ocenjivati novu vlast prema broju smenjenih direktora, poništenih ugovora i otvorenih istraga, već prema tome da li Srbija ima više investicija, bolje plaćena radna mesta, stabilne javne finansije i kvalitetniji životni standard.