Покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама Драгана Милошевић обратила се у уводном делу конференције на тему „Подржи креативне вредности“, која је данас одржана у Привредној комори Војводине.
Поздрављајући учеснике панел-дискусија, она је истакла да је синтагма креативне индустрије, која је суштина овог скупа, сама по себи контрадикторна јер је чине две наоко потпуно супротне речи – прва подразумева имагинацију, мисаоност и иновативност, а друга једноличност, немаштовитост и хладну рационалност.
„Не губећи ништа на сопственој идејности и креативности, књижевност односно издаваштво, штампани медији и радио и телевизија, затим области рекламе, музике и филма, сценског стваралаштва, дизајна и адвертајзинга, сектора информационих технологија и развоја софтвера и сви други сегменти које синтагма креативне индустрије обухвата достигли су, баш као и у земљама развијеног света, толики обим и значај да је реч индустрије – као синоним за масовну производњу – за то заиста адекватна“, нагласила је Драгана Милошевић.
Она је навела да се учешће поменутих области у нашем годишњем бруто производу креће и до седам одсто, и да креативне индустирје расту знатно брже од осталих грана привреде, с тим што у њима ради око 115.000 људи, од чега је половина факултетски образована, преко две трећине има између 25 и 44 године, а жене су заступљеније него у многим другим гранама.
Ове чињенице потврђују да је значај области креативних индустрија изузетно велики и да то обавезује државне органе на свим нивоима да им пруже одговарајућу подршку.
„Покрајина снажно подржава креативне индустрије по моделу који је истоветан у целој земљи“, истакла је Милошевићева и додала да ако се изузму директна давања штампаним медијима на мањинским језицима, који би условно могли да се сврстају у област креативних индустрија, и за које се годишње издваја око 350 милиона динара, а у новом буџету тај износ биће око 380 милиона, сви остали видови подршке се реализују путем конкурсног суфинансирања.
По њеним речима, највећи део те подршке реализује Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама суфинансирањем филмског, визуелног, књижевног, сценског и музичког стваралаштва.
За све те области у 2016. години, за коју је буџет планирала претходна покрајинска администрација, издвојено је 58 милиона динара.
„Већ у првој години у којој је буџет креирала садашња покрајинска администрација, та издвајања су повећана на 75 милиона, да би, у свакој од наредних година, она била већа од 100 милиона динара. У последњих пет година, од 2017. до 2021, у поменуте области стваралаштва које се сврставају у креативне индустрије укупно смо усмерили близу 530 милиона динара. Од тога, филмско стваралаштво смо подржали са 200 милиона, визуелно са 55,5 милиона, књижевно са 91,3 милиона, сценско са 75 милиона и музичко са 91,5 милиона динара“, рекла је Драгана Милошевић.
Она је казала да се епидемија вируса корона одразила на издвајања за већину области друштвеног живота, па и оних о којима је овде реч, али да је уверена да ће та средства бити знатно већа у годинама које долазе.
Конкурсне линије за креативне индустрије, поред Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама, од 2017. године увео је и Покрајински секретаријат за привреду и туризам и оне се углавном односе на подршку набавци опреме и репроматеријала предузећима која функционишу у тој области, а биле су вредне нешто више од 70 милиона динара.
„Из угла актуелне покрајинске администрације, креативне индустрије су област од изузетно великог значаја како за нашу економију, тако и за наш друштвени и јавни простор у целини“, додала је Милошевићева.
У име домаћина данашње конференције, говорио је председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић, који је истакао да у Војводини има 30.000 привредних субјеката из креативних индустрија и да они запошљавају око 115.000 људи. Њихов удео у бруто домаћем производу се креће од 3,5 до 7,2 одсто, а по структури их 40 одсто чине жене и то 70 одсто са високом стручном спремом.
Програмски директор Галерије Матице српске Данило Вуксановић нагласио је да су креативне индустрије део стабла чији је корен култура у свеопштем смислу.
Секретар Удружења услуга Приврене коморе Војводине Бранислав Мамић рекао је да сектор креативних индустрија у земљама Европске уније доноси 643 милијарде евра и да је у њему запослено око 7,5 милиона људи, док је у Србији учешће четири одсто у бруто домаћем производу.
О пројектима Европске уније у којима учествује АП Војводина говорио је директор Фонда „Европски послови“ Александар Симурдић.
На првом панелу под називом „Утицај епидемије ковида 19 на културне и креативне индустрије“ учествовали су књижевница Јелена Бачић Алимпић, модна дизајнерка Загорка Калентић Марковић, програмски директор Галерије Матице српске Данило Вуксановић и Здравко Вулин из иницијативе „Спасимо музику“.
У овкиру првог панела одржана је и расправа „Развој и трендови у креативном предузетништву у Србији и свету; препознатљивост креативних индустрија и њихов утицај на одрживи развој“. На ту тему говорили су Јелена Бороцки, професор на Факултету техничких наука и члан тима Европске мреже предузетништва, Милица Мушицки, представник Србије у Секторској групи за креативне индустрије Европске мреже предузетништва, и Христина Микић, директор Сектора за истраживања и развој Института за креативно предузетништво и иновације.
На другом панелу под називом „Образовање као важна детерминанта креативности и допринос креативних пројеката очувању културног наслеђа“ учествовали су Виолета Ђерковић, координаторка Културног центра „Свилара“, и Агота Виткаи Кучера, професор на Академији уметности и члан Савеза драмских уметника Војводине.