Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Вук Радојевић отворио је на Копаонику 61. по реду саветовање „Производња и прерада уљарица“, и том приликом истакао да производња индустријског биља у Србији има своје значајно место у сетвеној структури.
Радојевић је подсетио да је пролетос сунцокрет посејан на 215.000 хектара, остварен је просечан принос од око 2,85 тона по хектару и укупна производња од око 612.750 тона. Соја jе посејана на око 230.000 хектара, а процена је да ће бити остварен принос од 2,9 тона по хектару, односно укупно око 667.000 тона. Претходне агрономске године принос уљане репице по хектару износио је три тоне, на укупној површини од 24.809 хектара.
Секретар Радојевић се осврнуо и на извозне резултате које индустријско биље има у укупној спољнотрговинској размени пољопривредних производа.
“Србија је у 2019. години остварила укупну спољнотрговинску размену индустријског биља у вредности од 282,4 милиона евра, односно 418.906 тона“, истако је Радојевић и нагласио да је у односу на 2018, забележено повећање од 11 одсто.
Како је Радојевић навео, у 2019. години је извезено 373.837 тона индустријског биља у вредности од 153,2 милиона евра, и забележен је пораст извоза од 4,8 одсто. Увезено је 45.069 тона биља у вредности од 129,2 милиона евра, односно 18 одсто више него 2018. године.
„Суфицит у размени индустријског биља остварен је у вредности од 24 милиона евра. Највише је извезено соје, и то у вредности од 64,2 милиона евра, затим сунцокрета (50,7 милиона) и уљане репице (8,8 милиона)“, рекао је Радојевић.
Он је нагласио да су најзначајнији спољнотрговински партнери Србије у извозу индустријског биља у 2019. години биле земље Европске уније са учешћем у извозу од 59,5 одсто, затим Царинске уније са 20 одсто и потписнице ЦЕФТА Споразума 16,8 одсто, док су остале земље имале учешће од 3,6 одсто.
Радојевић је још додао да је у 2019. години из АП Војводине на тржиште Европске уније извезено 165.277 тона семена и зрна уљарица у вредности 61.035.127 евра, што је 4,2 одсто од укупне вредности извоза аграрних производа из наше покрајине.
„У производњи уљарица има рачунице, некада више, некада мање у зависности од понуде и потражње на домаћем и иностраном тржишту, укупне глобалне производње, као и залиха ових култура на регионалним и светским тржиштима“, рекао је Радојевић.
Секретар за пољопривреду је нагласио значај националних институција које се баве генетиком, селекцијом и оплемењивањем биља, у циљу стварања и висококвалитетних сорти и хибрида сунцокрета, соје и уљане репице, отпорнијих на стресогене услове и на појаву штетних организама. Подсетио је да је на новосадском Институту за ратарство и повртарство до сада створено: 678 хибрида сунцокрета, од којих је 117 регистровано у Србији, а остали у 24 земље света. У Србији су регистроване и 154 сорте соје, а у иностранству 192 сорте. Створено је 14 сорти и пет хибрида озиме и две сорте јаре уљане репице, намењене конвенционалној и органској производњи.
Радојевић је истако да је Покрајинска влада, преко ресорног секретаријата, уложила значајна средства за развој и унапређење примарне биљне производње, али и прерађивачког сектора, суфинансирањем инвестиција у набавку машина и опреме.
Такође је навео да је у мандату ове Покрајинске владе акценат стављен на унапређење система за наводњавање.
“Укупна вредност инвестиција за набавку опреме и система за наводњавање у четворогодишњем мандату износи 3.447.895.030,10 динара од чега је учешће Секретаријата у инвестицијама 1.884.646.442,00“, рекао је Радојевић и навео да је под заливним системима обухваћено 21.106 хектара.
Радојевић је нагласио и да је 2017. године у АП Војводини почела изградња капиталног инфраструктурног пројекта наводњавања, кредитним средствима из Абу Даби фонда. Вредност инвестиције је готово 60 милиона евра, а њеном реализацијом кроз 30 пројеката биће омогућено наводњавање на око 106.000 хектара.
„Подршка развоју примарног сектора биљне производње огледа се и кроз конкурсе за набавку пољопривредне механизације, старт ап програме подршке младим пољопривредницима намањене модернизацији газдинстава и унапређењу примарне и преређивачке производње“, рекао је Радојевић и навео да су млади пољопривредници имали могућност да аплицирају за бесповратна средства за набавку опреме и уређаја за хладно цеђење уљаних култура, уређаја за физичку рафинацију уљаних култура, као и опреме за пуњење и паковање уља.
Како је Радојевић још навео, значајна средства су уложена и у јачање прерадних капацитета у сектору уљарица, а пре почетка примене ИПАРД II програма Европске уније .
„У хладњаче, машине, опрему за прераду уљарица и сушаре за ароматично, зачинско и лековито биље инвестирано је укупно 340.740.339,20 динара“, рекао је Радојевић.
Саветовање „Производња и прерада уљарица“ окупило је произвођаче уљаних култура и прерађиваче уљарица, технологе, предстванике агрономске науке и струке, као и националних државних институција у Србији. Презентоване су теме и реферати у области примарне производње уљарица и прераде уљаних култура. Скуп је организовала Пословна заједница индустријског биље, са фабрикама уља Србије, Технолошким факултетом и Институтом за ратарство и повртарство у Новом Саду.