На Тамишки кеј свратили смо случајно, привучени призором зеленила који смо угледали са моста. Тридесетак километара од Зрењанина, на десној обали Тамиша налази се насеље Сечањ, седиште истоимене општине. Около типични банатски атари, сада златни од сунцокрета.
Сазнајемо да је румунска граница на око 12 километара одавде. И тако Тамиш, у румунском делу планинска, брза и бистра река, прелази у равницу претварајући се у питому банатску реку. Тамишки кеј је лепо уређен, погодан за шетаче и бициклисте, са клупама и украсним садницама киселог руја. Са једне стране њиве и село, са друге река.
Плажа „Мамузе“ је права зелена оаза, што због дрвећа уз обалу, што због боје воде. Погодна је за боравак и уживање, са столовима, хладовином, скакаоницом, тушем. Чисто је и има довољно канти за отпатке. Са инфо табле сазнајемо да је ово место сређено у оквиру пројекта „Еко туризам – Нови туристички производ“ које финансира Европска унија са циљем прекограничне сарадње између ове две државе. Реч је о пројекту „Interreg – IPA CBC Rumunija – Srbija“.
Сматра се да је у општини Сечањ Тамиш највредније природно богатство, а јасно нам је и зашто. Богат је рибом, са прелепом флором и фауном, пријатан за купање, видимо и чамце на обали. Традиционална манифестација „Тамишки дани општине Сечањ“ има богат културно спортски, забавни програм, као и такмичење у кувању рибље чорбе. За ову годину смо закаснили јер је одржан у јуну, али смо добили жељу да једном дођемо на праву банатску авантуру и дружење.
За Грађански лист текст и фотографије: Ивана В.