На југоисточном делу Панонске низије у подножју Вршачких планина богатих виноградима, наслоњен на Делиблатску пешчару, налази се наше одредиште, Вршац. Jедан од најлепших банатских градова са богатим културним наслеђем и ружом ветрова који се сусрећу баш овде чинећи предео благотворном оазом.
У Вршац смо се упутили поводом петнаестог одржавања фестивала вина „Винофест“. На градском тргу односно Тргу Св. Теодора Вршачког окупили су се винари из целе Србије. Посетиоци су имали прилику да пробају и купе одабрана вина у три дана фестивала од 18 часова до поноћи. Постојала је стручна комисија и додела признања за квалитет. Нама је пре свега била интересантна живахна атмосфера и весела тамбурашка музика.
При уласку на трг као својеврсну најаву догађаја наилазимо на статуу Винка Лозића, вршачког боема. „Рођен у делима Јована Стерије Поповића – живи у срцима Вршчана“, а представља и заштитну личност чувеног Грожђенбала који се традиционално одржава у септембру. Сладолед смо пробали у познатој посластичарници Ђорђевић у самом центру, основаној давне 1854. године и препоручујемо вам. Обишли смо и познату Апотеку на степеницама, споменик културе од великог значаја. Потиче из друге половине осамнаестог века и налази се у саставу Градског музеја.
Чули смо да Вршац има прелеп парк па смо ту потражили освежење. Градски парк је, кажу један од најстаријих у Србији, проглашен спомеником природе. Велелепно дрвеће, ронделе са цвећем, споменици, фонтана, салетле, све је прелепо. Постоји и кафић који поред пића нуди и одличну храну. Лепа зелена оаза док је напољу врелина.
Доћи у Вршац а не посетити вршачке планине било би као да нисте ни били. Њих прво угледате кад прилазите граду, а сада у подножју злате се поља сунцокрета. Кажу да овде стално струји седам ветрова и ми смо осетили пријатну свежину. Вршачки замак на врху је симбол града и датира из прве половине петнаестог века. Импресивна грађевина је под заштитом државе, са фантастичним погледом на околну равницу. Ако желите да се попнете до врха Куле радно време викендом је од 10 до 17 часова.
Најстарија сачувана грађевина после Куле је Капела Светог Крста а представља и најстарији католички храм у граду. Заштићени је споменик културе и место окупљања ходочасника из целог Баната. Испред црквице се налази прелепи видиковац.
Градско језеро смо оставили за крај као освежење пред пут. На ободу је града, са уређеном плажом. Улаз је слободан, има сунцобране, клупе, тушеве, кафиће и многе друге садржаје. Ово језеро се снабдева из два извора, од којих је један минерални. Вода је помало сланкаста, са високим садржајем јода, сулфата, магнезијума и калцијума. Ово је био наш избор, а за нечији укус можда више одговара градски базен који је непосредно поред језера.
Посетили смо доста тога, и добили исто толико идеја. Љубазни Вршчани радо причају о свом граду и дају савете. Манастир Месић, Белоцркванска језера, Загајичка брда само су нека оближња места због којих свакако планирамо поновни долазак.
За Грађански лист текст и фотографије: Ивана В.