Od četvrtka, 26, do nedelje, 29. avgusta, na „Sekinom salašu”, u organizaciji književnika Miodraga Jakšića, održan je prvi „Bećar fest”. Idejni tvorac i organizator želeo je da podseti sve ljubitelje zvuka i mirisa ravnice na njenu osebujnu lepotu i sačuva od zaborava tradicionalne melodije i ukuse Panonije, navodi 013info.
Prvog dana u goste Pančevcima došao je orkestar „Dunavske zore” iz Borova i, uz domaćina večeri Milenka Pavlova, prisutnima priredio svojevrsni muzički vremeplov svirajući uz već prepoznatljiv bećarac i staru dobru tamburašku muziku, dok je glumac Milenko Pavlov anegdotama i šaljivim dosetkama iz ravnice, a i šire, podsetio na lepotu jezičkog bogatstva Panonije. Orkestru „Dunavske zore” na kraju večeri uručena je Bećarska povelja, dok je Milenko poneo titulu „bećarine” za dugogodišnji doprinos stvaranju boljeg života u birtiji.
Druge večeri za muzički ugođaj bili su zaduženi „Banatski kicoši” koji su u svom prepoznatljivom maniru podsetili prisutne na neke pomalo zaboravljene melodije i sretnija vremena u ravnici. Kao i prethodne večeri, „Kicošima” je pripala Bećarska povelja a pesnik Dragan Petković najavio je svojim kratkim poetskim nastupom treći dan festivala, na kome su mu organizatori poverili ulogu domaćina.
Treći dan festivala obeležila je promocija banatskih vina koju je upriličilo Udruženje vinara iz Dolova a zanimljiv muzički sastav nastavio je tamo gde su „Kicoši” prethodnog dana stali. Uz stihove s motivima vina, ravnice i kafane te nekoliko birtaških anegdota podvučenih bećarcima, domaćinu trećeg dana „Bećar festa” pesniku Draganu Petkoviću organizator je dodelio titulu bećarine, koju je, kako rekoše, zaslužio višedecenijskim trudom na podizanju kvaliteta života u birtiji. Na svoj način zahvalio se i istakao da je ponosan da uz bećarinu Milenka Pavlova i on ponese ovakvo priznanje.
Četvrti dan „Bećar festa” pod nazivom „Al’ se nekad dobro jelo” bio je svojevrsno podsećanje na Đorđa Balaševića i njegovu istoimenu pesmu pa su organizatori goste ponudili svim kulinarskim đakonijama koje se u toj pesmi pominju.
Na kraju su mnogi organizatorima poželeli da festival postane tradicija ne bi li od zaborava bila sačuvana i obnovljena negdašnja salašarska okupljanja, uz zvuke tamburaša.
Izvor: 013info