režija: Ana Popović; produkcija: „Tri groša“ – Beograd i Puls teatar – Lazarevac
izvođači: Danka Sekulović, Tamara Pjević, Maja Nikolić; muzičar: Dimitrije Spremo
Posle sjajne ali još jedne „teške“ predstave koja se bavi stradanjem, ratom i zlom za koje se može reći da je uvek isto (Semper idem) koju smo imali priliku da vidimo negde na polovini ovog Pozorja sinoć smo gledali dva aktivistička, društveno angažovana projekta koji imaju sličnu temu ali različit pristup u izvođačkom postupku. Prvo smo na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta videli projekat „Niko i ništa“ u okviru programa „Druga scena“, kojim je ovogodišnje Pozorje želelo da proširi spektar interesovanja za dešavanja na pozorišnim scenama a koje do sada nisu bile ohvaćene programskim sadržajima. Selektor ovog programa Ivona Janić u obrazloženju kaže: „Načelno bazirajući predstavu na memoarima Džordža Orvela, „Niko i ništa u Parizu i Londonu“, ali tražeći inspiraciju najpre u današnjici, Ana Popović prikazuje život na obodu društva, na obodu velikh gradova. Ovo ostvarenje fizičkog teatra umesto rečima, društvenu kritiku, pre svega kapitalizma i tranzicije, artikuliše plesom, telesnim gestovima, ritmom i tempom. Striktno pozorišni okviri zaobilaze se već u izboru izvođača, među kojima su, pored glumice, još cirkuska akrobatkinja, te plesačica i perkusionista…“
Tri mlade, veoma spretne devojke, su nam u toku sat vremena svojim telima i pokretom ispričale priču koja može biti veoma asocijativna sa aktuelnim dešavanjima u neposrednom okruženju koga ili nismo svesni ili nećemo da ga vidimo jer smo oprhvani svakodnevnim egzistencijalnim problemima. U širem kontekstu ova priča je potpisnika ovih redova potsetila na upornu borbu i aktivizam pokreta „Odbranimo reke Stare planine“ zato što nešto slično vidimo i u ovoj priči. Dok se bore za golu egzistenciju, u prvom delu imamo veoma asocijativnu priču sa borbom protiv vaški ili stenica na nekom prepoznatljivom rubu deponije koje su česte u neposrednoj blizini naših naseljenih mesta, „ničim izazvan“ se pojavljuje bilbord sa natpisom „Investitor … “ koji će na tom mestu graditi luksuzne apartmane. Kao i obično „krupni“ kapital, za koji se često ne zna odakle potiče, pušta svoje pipke ne hajući za zdravlje ljudi, životno okruženje, prirodu, konačno ni za život… prvo devastira prirodu a nakon toga planira da za male pare prigrabi ogroman profit. Izgleda da je ovoga puta naišao na „tvrd orah“.
Na kraju ovog kratkog prikaza srdačno preporučijemo ovaj gledljiv i intersantan projekat i obećavamo da ćemo pokušati da sa dužnom pažnom pratimo rad ove zanimljive družine.
foto: Branislav Lučić