Музеји, биоскопи, архиви, галерије, позоришта, али и организације које се баве различитим уметностима – извођачка уметност, музика, наслеђе, наслеђе из области културе, као и издавачи, промотери књижевних дела, плесни уметници, иноватори садржаја у култури – само су неки од оних за које је креиран конкурс програма Креативна Европа.
Креативна Европа је главни програм Европске уније којим се пружа финансијска подршка установама и организацијама у оквиру културе како би чувале, развијале и промовисале европску културну и језичку разноликост, као и наслеђе, те унапређивале компетитивност и економски потенцијал културних, а нарочито аудиовизуелних делатности.
„Према званичним подацима Европске комисије, Србија је уврштена међу најуспешније земље по броју апликаната и броју одобрених пројеката у оквиру програма Креативна Европа. Сумирајући претходне две године, 2021. године кроз програм Креативна Европа подржана је 41 пројектна идеја са укупном сумом од 2.861.678,70 евра коју су организације из Србије добиле те године. Наредне, 2022. године подржано је 68 пројеката, а кроз програм Креативне Европе укупна финансијска подршка организацијама из Србије износила је 5.565.240,00 евра. До сада је, ове године, подржано 40 пројеката у укупној вредности од готово 1,4 милиона евра” рекао је шеф Деска Креативна Европа Србија Вук Радуловић.
У овом тренутку отворено је 17 конкурса, а буџет је увећан..
„Надовезујући се на искуство реализације претходног циклуса, од 2021. године актуелни програм повезује већи број земаља и располаже буџетом од 2,44 милијарде евра који је за 50% увећан у односу на претходни програм. Подељен је у три потпрограма – Култура који покрива све области културе и уметности, МЕДИА који покрива аудиовизуалне делатности, те Међусекторско повезивање које омогућава сарадњу између различитих креативних области, покривајући између осталог и област информисања и медија” објашњава пројектна менаџерка Милица Рашковић.
У наредним годинама, посебан фокус програма Креативна Европа биће усмерен ка опоравку ресора од пандемијске кризе, оснаживању дигиталне трансформације и еколошке одрживости, на тај начин доприносећи већој отпорности и инклузивности деловања у пољу културе.
„Пројекте оцењују независни евалуатори и постоји цео временски оквир где можете видети када ћете добити резултате и када ћете потписати уговор. Дакле, уколико желите да подигнете квалитет вашег садржаја, уведете одређене иновације, видите како то раде у другим земљама или поделите неку вашу добру праксу са другим земљама у Европи, ово је права прилика за вас” додаје Рашковић.
Додатно, конкурси у оквиру три потпрограма, организацијама, институцијама и појединцима у Србији отварају и нове ЕУ могућности.
„Оснаживањем сцене на територији целе земље постижемо дугорочније резултате, подстичемо децентрализацију и равномерни развој у култури у Србији. Деск Креативна Европа Србија ће и у наредном периоду пружати сву потребну помоћ организацијама из Србије које планирају да се пријаве на позиве Креативне Европе и са тим у вези организоваће догађаје који су усмерени на подизање капацитета наших организација и повећање видљивости позива Креативне Европе у нашој земљи” закључује Радуловић.
Тренутно је отворено 17 конкурса, о чему се више можете информисати на сајту Деск Креативна Европа, као и на Funding&tender opportunities сајту одакле се и покреће сама апликација за тај програм.