Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Вук Радојевић посетио је данас општину Инђија, где је заједно са председником Општине Владимиром Гаком, обишао радове на изградњи комуналне инфраструктуре, као и пољопривредна газдинства Александра Констадиновића у Бешки и Синише Лукача у Новим Карловцима.
Реч је о пројектима које је Покрајински секретаријат за пољопривреду финансијски подржао с циљем да се, како је др Радојевић истакао, допринесе побољшању живота становништва и унапреди положај индивидуалних пољопривредних газдинстава, која се баве интензивном производњом у овој сремској општини.
Након обиласка завршних радова на изградњи бунара Б-25, инвестиције на којој се интензивно ради како би фабрика воде у Инђији била у функцији а водоснабдевање побољшано, секретар Радојевић изјавио је да је, од самог формирања ове Покрајинске владе, један од приоритета у раду Покрајинског секретаријата за пољопривреду било додатно улагање у изградњу и реконструкцију водоводне и канализационе мреже на територији АП Војводине.
„Посебно бих похвалио агилност Општине Инђија, која је имала спремне пројекте чији је циљ стабилно и континуирано снабдевање водом свих грађана на њеној територији. За ове четири године ми смо заједнички реализовали пројекте вредне близу 260 милиона динара. У области водоснабдевања имали смо шест пројеката укупне вредности 140 милиона динара, у којима је Покрајински секретаријат за пољопривреду учествовао са 90 милиона динара, а Општина Инђија са 50 милиона“, казао је Радојевић и најавио два нова пројекта, за која су потписани уговори почетком априла. То је изградња нове батерије бунара Б-22, чиме ће бити додатно појачан капацитет, и нове црпне станице за транспорт воде од Инђије до Бешке. Тиме ће бити омогућен транспорт воде и до Чортановаца. Радојевић је нагласио да је ово изузетно значајно, подсетивши на 2018. годину, када је такође заједнички реализована инвестиција повезног цевовода између Инђије и Бешке. Са изградњом црпне станице, како је ресорни секретар нагласио, тај пројекат ће бити комплетиран и у потпуности стављен у функцију.
Председник Општине Инђија Владимир Гак подсетио је на велики проблем са којим се ова општина борила пре пет година, а реч је о хемијско-бактериолошки неисправној води.
„Иако квалитет воде на територији читаве Војводине није сјајан, уз огромну подршку Секретаријата дошли смо до тога да смо узорковањем, које је радио Институт „Батут“, показали да је Инђија данас једна од девет општина на територији наше покрајине које имају апсолутно исправну воду за пиће“, закључио је Гак.
Директор ЈКП „Водовод и канализација“ у Инђији Драгољуб Трифуновић истакао је да је пројекат бунара Б -25 изузетно важан и додао да након његовог завршетка очекује већи капацитет воде на изворишту. Он је подсетио да овај пројекат, вредан 28,8 милиона динара, финансира Покрајински секретаријат са око 20 милиона динара, што је 70 одсто средстава, а да је преосталих 30 одсто уложила Општина.
„Пројекат је пред завршетком, остало је још мало грађевинских радова. Као директор Водовода изузетно се радујем што ћемо добити нове количине воде и бити спремни за наступајућу сезону која нас, каква год била, неће бринути, јер ћемо воде имати у довољним количинама“, истакао је Трифуновић.
На имању Балкан Хазелунт у Бешки у власништву Александра Констадиновића, који под засадом лешника има површину од пет и по хектара, и који је ову интензивну пољопривредну производњу започео захваљујући покрајинској финансијској подршци, Радојевић је истакао да је реч о савременој плантажи, која представља прави пример континуиране сарадње пољопривредног газдинства и Покрајинског секретаријата за пољопривреду.
„У претходне три године заједнички смо инвестирали у овај засад близу 6,5 милиона динара. То је најбоља порука свима који желе да заснују своју производњу, какве им могућности стоје на располагању уколико желе да се баве агро-бизнисом и себи и својој породици обезбеде егзистенцију“, рекао је покрајински секретар за пољопривреду. Он је нагласио чињеницу да су у првом кварталу ове године реализоване готово све најзначајније мере аграрне политике. Потписано је око 1.150 уговора укупне вредности 1,6 милијарди динара за инвестиције у пољопривредна газдинства широм АП Војводине.
Др Радојевић је посебно нагласио да у Инђији Секретаријат остварује сарадњу са Агенцијом за рурални развој што је резултирало тиме да за протекле четири године, заједнички са пољопривредницима, буде инвестирано око 500 милиона динара. Од тога, највише је уложено у противградне мреже – око 190 милиона, затим у физичку имовину близу 130 милиона и у системе за наводњавање 90 милиона динара.
Власник овог имања рекао нам је да је за њега подршка ресорног секретаријата била од огромне помоћи када је реч о подизању ограде и набавци опреме за наводњавање. Конкурисао је и за савремену машину за орезивање и очекује нову помоћ. Оно што је посебно истакао јесте да је процедура за подношење документације за овај вид подршке изузетно поједностављена, те да се апликанти брзо и лако могу снаћи.
На имању индивидуалног произвођача Синише Лукача у Новим Карловцима, који је уз помоћ Секретаријата набавио опрему за наводњавање и инвестирао у опрему за заштиту од временских непогода, др Радојевић је истакао да је реч о још једном пољопривредном газдинству које је у континуитету претходне три године било финансијски подржавано од Покрајинског секретаријата за пољопривреду. Заједнички је инвестирано у воћњак, око шест милиона динара, а како је др Радојевић истакао, у овој општини највеће интересовање влада за средства намењена за подизање засада воћа под противградним мрежама. Он је истакао да је за претходне четири година на територији општине Инђија уложено око 500 милона динара у мала и средња пољопривредна газдинства. У овом периоду је око 1, 7 милијарди динара уложено у засаде под противградним мрежама и на тај начин сада је око нових 1.700 хектара у Војводини под мрежама. Секретар је апеловао да пољопривредници конкуришу за средства са овом наменом како би били конкурентнији на тржишту. Он је навео и то да је 3,6 милијарди динара уложено у набавку нових система и опреме за наводњавање, што значи да је сада 21.000 хектара нових површина под овим системима.
Домаћин Синиша Лукач, који поседује десет хектара засада под воћем, пре свега јабука, истакао је да је до сада користио све подстицаје у области воћарства, као и за механизацију јер без тога, како је нагласио, не би могао сам да заокружи инвестицију.