Жетва соје обавља се у пуној зрелости када лишће опадне са биљке, махуне и стабло добију тамно мрку боју ,а зрно у махунама „звони“.
У неповољним условима гајења (недостатак влаге,високе температуре) дешава се да махуне буду зреле а да је лишће у горњем делу стабла још зелено па је рад комбајна отежан а влажност зрна повећана. Да би се ово избегло обавља се дефолијација,третирање усева хемијским препаратима који убрзавају сушење и опадање лишћа соје.Неколико дана након третирања (4-5) обавља се жетва. Зрно соје жање се житним комбајном који се пре жетве мора адаптирати. Адаптација се састоји у смањењу броја обртаја бубња, подешавању зазора између бубња и подбубња. Посао у жетви биће далеко лакши ако је после предсетвене припреме земљиште остало равно и ако је постигнута и одржана одговарајућа,препоручена густина усева. У ретком усеву, најниже и често најквалитетније махуне су ниско на стаблу, испод захвата косе комбајна па остају непожњевене.
Пожељно је жетву завршити у што краћем року јер зреле махуне пуцају и настају губици семена. Суво семе са 13-14 % влаге се транспортује у складишта. Зрно соје је врло вредно концентровано сточно храниво. Концентрована хранива сачма и брашно су драгоцене компоненте за справљање крмних смеша.
Косидба соје за исхрану стоке у виду зелене масе или за спремање брашна и силаже обавља се посебним комбајнима који могу поред косидбе и исецкати биљку.
После жетве, жетвени остаци се или заоравају или се користе за исхрану оваца или простирку.
Аутор: Стојковић-Јевтић Снежана
Извор: ПССС